skoro da je ponoc i stize mi poruka na chatu, tras!
- dolazi, muz mi je na sluzbenom putu.
vidi ti nje, bas ne gubi vreme.
eh sad, nisam ja lak muskarac, ne moze tako, odgovaram:
- imas li slatko?
- ima neko od prosle godine, mama pravila.
e pa sad! ma ne dam se ja tako lako!
- a jel imas sustiklu?
- ne, sto?
- necu bre bez sustikle, nije mi potpun dozivljaj!
- ma daj ne zezaj, samo gubimo vreme. jel dolazis?
i tako se gospodja strmeknula, verovatno, po sili inercije na nekog drugog ko je on line.
mislim se nesto, al nas ima zagorelih covece! jel ova luda, sve su ove spanske serije iskvarile narod, sto malo ne prebace na neku tursku, povratak tradicionalnim vrednostima, pa malo ono" kafu mi draga ispeci", malo da ceznem, malo da me muci, malo da ja nju mucim iscekivanjem, a ne ovo "skidaj gace"!
jos samo da me u sred akcije nazove gospodin muz, da najavi dolazak kako ga ne bi doziveo neprijatnost u vidu cipela br.46 ispred vrata, kad se vrati sa tog sluzbenog puta. strasno! i gde je tu merak, izem ti merak, a merak cenu nema, jel tako?
e necu bre tako, nisam ja lak muskarac i tacka.
