rahatluk roze boje, tablete roze boje, sve je roze oko mene!

cetvrtak!

pijacni dan u nasoj palanci! to je dan kada narod nagrne u grad, neko da kupi, neko da proda, neko da se vidi s nekim, a stari kazu najbolji dan za svadbe!

ima tu svacega!

dolazi narod iz udaljenih sela kod lekara o istom trosku, da ne dangubi! doktori, ko doktori, napravi se guzva, stvore se redovi, ceka se. dodjes tako sabajle ostavis knjizicu i da ne dangubis odes na pijac da posvrsavas jos neke poslove!

desava se da ti ponestane lekova, da zaboravis da poneses neki lek, a treba ti!


tako, sretnu se dve babe, Zivana i Radunka, poznaju se sa sabora i vasara jos od detinjstva, pozale se jedna drugoj na muza, decu, pohvale se, pokazu vene jedna drugoj i tako kako razgovor odmice skontaju da su zaboravile da ponesu po neki lek, da boluju od iste bolesti i da idu kod iste one doktorke koja prepisuje po 5 - 12 vrste lekova (mnogo dobra doktorka ona cak i lek za zeludac obavezno prepisuje uz ovo ostalo dodje mu gratis), pa tako rese babe da razmene lekove, da udruze terapije da im ne pozli od nervoze i guzve...

dogovore se da svrate u kafic makar na po jedan ratluk i vodu i uzmu terapiju pa ce posle zajedno da cekaju kod lekara. bas dobro sto se tako "potrevilo" da se sretnu!

... i tako sede babe u kaficu, porucile po klaker, vade tablete, sledi razmena crvene za zute, roze za plave, zelene za bele i op! sruce po punu saku! sede tako piju klaker, razgovaraju se i tako nakon par minuta pocne dejstvo. bakutaneri stondirani!

... pocinju tripovi! zal za mladost kad nije bilo ove hemije samo se preo lan i odzvanjao smeh! e nije sad ko ono njino nekad! rastuze se tako, oci se napune suza i slika! babe onda uznu onaj ratluk i pitu iz krosnje da se malo povade pa odu kod doktora, cekaju na red za po jos jednu turu!

treba pregurati sve te dane!