Zaljubite se tako u neku devojku, sam će ga Bog znati zašto baš u nju, ali ona je za Vas sveta, jedinstvana, vaša princeza. Volite je, obožavate, uzdižete do nebeskih visina – ljubav je to! Sve bi ste s njom! Provodili bi sa njom dane i noći, ne bi ste se odvajali od nje, ne bi ste je pustili tako ludi od ljubavi.
I teče tako naša bajka… niže se dan za danom, divan i nasmejan… sve dok se jednog dana ne pojavi grozno nabildovan silikonski divljak koji nekoliko puta jači od Vas i koji na silu želi da Vam iz čistog ćeifa otme princezu zarad banalne zadovoljštine, da je pretvori u zlato, naftu, srebro, u čisto materjalnu vrednost jer ta Vaša princeza za njega i nije princeza, za njega je ljubav puta digitron.
Buni se nešto u Vama, ključa, od osećanja koje Vas obuzima, prvo pokušavate da se kontrolišete ali ubrzo gubite kontrolu nad sobom i više Vas ne zanima koliki je Vaš protivnik, sve jedno Vam je, ionako Vam je pao mrak na oči!
Sve se u tebi buni kad nešto što je tebi sveto neko želi da pogazi i ne pomišljajuci da je ti je sveto! Taman se jednom odbranite, kad ono opet svako malo, pojavi se neki takav kabadahija i opet, i opet… ne možete na miru da živite s Vašom princezom, ne možete da sagradite dom, a ni jedna druga za Vas ne može biti princeza!
A kako da je ne branite, ljubav je to!
